Naše pjesme


Dragi naš kaj

Vre tičeki spiju i šume mučiju
naj moja popevka zvoni,
po dolu i gaju,
po dragome kraju,
od kojeg mi lepšega ni.

Tu brat ti je vsaki,
tu doma sem taki,
pogodit bi mogel i speć,
poznati su puti, tu sigde je čuti
ljubljenu domaću mi reč.

I srce mi greje
i z menom se smeje
i v žalosti plače takaj,
em nikaj ni slajše,
ne čuje se rajše,
neg dobri i dragi naš kaj.


Hej, haj veseljaci smo mi

Hej, haj planinari smo mi
I takve žedne klape
još na svetu ni
Kud idemo, tud pjevamo i cijeli svijet zabavljamo. (2x)*

Planinar kad vodu pije,
Cijeli svijet se njemu smije,
Jer on mora piti alkohol.

* refren (2x)

Ako hoćeš vesel bit,
Moraš rujno vince pit,
Vodu čuvat za noge prat.

* refren (2x)

Kad ti grobar preko peta
Sa lopatom zaklepeta,
Nebuš više cugal alkohol.

* refren (2x)

Kad ti grobar prko kante
Pozabije zadnje pante,
Nebuš više cugal alkohol.

* refren (2x)

Kad ti grobar preko riti
Zadnju grudu zemle hiti
Nebuš više cugal alkohol.

* refren (2x)

Mesto spomen ploče te,
Stavite mi bačve dvije,
Jenu vina, drugu rakije.

* refren (2x)

Sad je došlo takvo stanje,
Vodu pije iz kopanje,
Samo krava, konj i glupi vol.

* refren (2x)

I zato nemoj vodu piti
Već ju imaj za noge prat,
Jerbo voda grize kamen,
Željezo čak želudac.

* refren (2x)


Himna PD “Grafičar”

Ta sloga naša su tri, za njih ćemo se boriti
Gra-fi-čar! (x2)

Braćo, sestre, planinari
hajd’ na okup sada svi.
I recite vi svima da ste planinari
planinarskog društva Grafičar. (x2)

Klin, kladivo, hej, hej, uže pleteno,
hej, hej samo to nek ne fali! (x2)


Jednom sam imao
ljubavi dvije

Jednom sam imao ljubavi dvije: planine, planine i tebe,
a onda si od mene otišla ti i ostale su samo te planine.

Planine, planine su najljepši kraj, za me ste raj, najljepši kraj.
Planine, planine i planinski kraj.

Vedrom srcu pjevaju planine i sunca sjaj,
i sunca sjaj i sunca sjaj je uvijek taj,
što ljepšim čini planinski kraj,
za me će maj, za me će maj, zemaljski raj
zauvijek biti planinski kraj.

Ja lutam po njima ne nalazim sebe
izgubljen sam ja i planine.
I živim u nadi da jednom ćeš ti
poći sa mnom opet jednom u planine.

Planine, planine su najljepši kraj, za me ste raj, najljepši kraj.
Planine, planine i planinski kraj.

Zar ne vidiš bol u srcu planina?
sad one sa mnom tuguju za tobom.
A lišće još šušti i plače u zoru
od suza su vlažne planine.

Planine, planine su najljepši kraj, za me ste raj, najljepši kraj.
Planine, planine i planinski kraj.


Konobo moja

Jemala si baril i bronzine, pod škancijon skrivene bocune.
Sve si gušte na ovome svitu, darivala, ka lipe bokune.
Vonjala si točon i friškinom, ladila me kad uvati fjaka,
a kad srce stegla bi tuga, u tebi san piva i plaka,

Konobo moja, radosti sva, dušu san svoju ja tebi da,
konobo moja, ka dom si moj, pivan ti pismu, ka život svoj.

Po šteriku miriše levanda, razvodni se život ka bevanda.
Svi bibiti, falši novi tadi, ne dajmo se, još smo uvik mladi.
Ajmo skupa, prijatelji moji, razmistimo tamburin, katride,
zapivajmo onu, s kojom srce u po žmula, zaboravja brige.

Konobo moja, radosti sva, dušu san svoju ja tebi da,
konobo moja, ka dom si moj, pivan ti pismu, ka život svoj.


Kraj kapele Svete Ane

U tankoj knjizi mojega života
pronađe se mnoga lijepa strana,
al sreću ćutim ponajveću tada
kad se sjetim mladenačkih dana,
slušam pjesme mojih prijatelja
slušam pjesme radosti, veselja,
vidim dragu što me sad ostavlja,
nju mi srce još ne zaboravlja.

Kod kapele Svete Ane prošla je mladost naša sva.
Mala tek klupa ona sve slatke naše tajne pričat zna.
Tamo sprovodili smo sretne dane
u zagrljaju ljubavnom,
u carstvu prirodnom,
kod kapele Svete Ane.
U samoborskom divnom kraju tom,
u samoborskom divnom kraju tom.


Moj Zagreb, kak imam te rad

Za nikaj na svetu ja menjal te na bi,
moj Zagreb, kak imam te rad.
Svoj dom i veselje sem našel vu tebi,
za mene najlepši si grad.
Se vugle tu poznam i vulice znam,
vu tebi sem sretan i nikada sam.

Pa gde god na svetu, popeval bum ja,
tu malu popevku, posluhnite ju sad,
jer ti, ah ti, najdražui si mi,
vu mojem srcu najlepši si grad.
Moj Zagreb kak imam te rad.

Nigdar se ne vrneju najlepši cajti,
kaj v tebi sem sprovel ih ja.
Još jemput vu tebi ja štel bi se najti,
i sreten bi bil, to se zna.
Ja svukud bi išel, naluknul se rad,
z uspinjačom odpelal u Gornji se grad.
Pogledal bi Zagreb i kušlec mu dal,
još jemput zapopeval kaj lepše bi znal.
Jer ti, ah ti, najdraži si mi,
najdraža popevka v šivlenju si mi,
vu mojem srcu najlepši si grad,
Moj Zagreb kak imam te rad.


Na Sleme

Tak lepe blage gore
dalke na svetu ni,
velke i plave kak morje
nad gradom kaj šumi.

Na Sleme, na Sleme, na Sleme,
noga vre sama beži.
Poglej me, poglej me, kak lijepe
Zagorje naše leži.

Te šume tak zelene
drage su gore znak,
tičeki sunce i sjene,
zoveju nas na zrak.

Na Sleme, na Sleme, na Sleme
noga vre sama beži.
Poglej me, poglej me, kak lijepe
Zagorje naše leži.


Poleg jene velke gore

Poleg jene velke gore
gda buš prošel mnoge dole.
I gda buš videl ti nekaj bele,
To je naše ivanečke sele. (2x)

Gda buš išel vu te sele,
tu su duše vse vesele.
Ar tu su ljudi vsi dobre ćudi,
z vinčekom te vsaki rad ponudi. (2x)

Tu, vu cvetju i vu sreći
srce bu ti moglo reći:
“Oj, Zagorje, ti moje blago
vsakom sinu hrvatskom si drago”. (2x)


S Bijelih Stijena

Kada sunce zorom rudi,
visibaba bijeli cvijet,
nježni drijemovac se budi,
tad se rađa novi svijet.

Brate pođi i ti sa mnom,
nek moj put sad bude tvoj,
tek na Bijeloj stijeni gore
ti žeš biti samo svoj.

Tu su gore Bijele stijene,
među njima crni bor,
a u krošnji tamne sjene
pjeva malih ptica kor.

Javor, bukva, klek i smreka
mali žuti hrastov list
igla bora staza meka
nježni bijeli runolist.

Ako tebe vuče želja
da u goru ideš sam,
ti pozovi prijatelja,
nemoj nikad biti sam.


Samoborsko ravno polje

Rosno cvijeće, gdje ga beru djevojčice,
gdje ga beru djevojčice, rožice.
Svaka draga svom draganu,
a ja jadna nemam kome,
a ja jadna nemam kome, rožice.

Samoborske oštarije gdje moj dragi vino pije,
gdje moj dragi vino pije, rožice.
Niti pije, nit natače,
već za menom mladom plače,
već za menom mladom plače, rožice.

Samoborsko ravno polje,
gdje moj dragi plugom ore,
gdje moj dragi plugom ore, rožice.
Niti ore, niti pluži,
već za menom mladom tuži,
već za menom mladom tuži, rožice.


Serbus Zagreb

Serbus dragi Zagreb moj!
Kaj se skrivaš v megli toj?
Kaj da bi se nekaj sramil.
Ti se nemaš sramit kaj.

I sad sem tu i pak sem tvoj
Serbus dragi Zagreb moj.

Ti si lep još kak navek
ti horvacki prek na prek,
zdalka ti si mene mamil,
ja sem tebi štel nazaj.

I sad sem tu i pak sem tvoj
Serbus dragi Zagreb moj.

Mili Zagreb imam te rad,
i vu megli bel je sad.
Pariz nema kaj ti imaš
jer si lep i jer si naš.

I sad sem tu i pak sem tvoj
Serbus dragi Zagreb moj.


Suza za zagorske brege

V jutro dišeće gda bregi su spali,
a mesec još zajti ni štel,
po tiho sem otprl rasklimanu lesu
i pinklec na pleča sem del.

Stara je mati išla za menom
nemo vu zemlju gledeč.
Ni mogla znati kaj zbiram vu duši
i zakaj od včera nis rekel ni reč.
Preveč smo toga povedat si šteli,
a se smo pozabili več.

Gda smo vre prešli poleg zadnje hiže,
v suzam najemput sem bil,
kaj nebi vidla to stara mi mati
z rukama lice sem skril.

Sud oko mene su dišale rože i
bil je rascveteni maj.
A ja nis ni jemput pogledal za sobom
od tuge nis mogel pozdraviti kraj.

Samo sam bregima dragim
obečal da vrnul se bum nazaj.
Samo sam bregima dragim
obečal da vrnul se bum nazaj.


U tišini usred gora

U tišini usred gora
Tek što svanu rujna zora

Planinarska pjesma ori
O radosti nam govori. (2x)

Svi smo složni svi smo skupa
Klapa stupa tapa, tupa (3x)

“Grafičar” je naše ime,
dobar hodač tu se krije

usred ljeta, usred zime
ima špeka i rakije. (2x)

Svi smo složni svi smo skupa
Klapa stupa tapa, tupa. (3x)

Pentraj, pentraj, pentraj se
U planine čarobne.

Pentramo se, pentramo
Vrhove osvajamo. (2x)

A na vrhu vjetar puše,
Ostali smo mi bez duše

Evo ruke stari druže,
Prihvati se ti za uže. (2x)

Svi smo složni svi smo skupa
Klapa stupa tapa, tupa. (3x)

Pentraj, pentraj, pentraj se
u planine čarobne.

Pentramo se, pentramo
Vrhove osvajamo. (2x)


Za olujnih zimskih večeri

Za olujnih zimskih večeri, kad zvijezdama zastrt je sjaj,
kraj ognjišta topla sjećam se ja, na divni planinski kraj.

A sad zbogom bregovi i stijene oko nas,
mi opet ćemo se vratiti i posjetiti vas (2x)*

Kad sunašce greben preskoči i obasja čitavi kraj,
na uže tad se navezujem, u stijeni je moj raj.

* refren (2x)

Zvoni, zvoni kladivo, u stijeni zvoni klin,
a uže klizi nečujno kroz čvrsti karabin.

* refren (2x)

Kad partner ti gubi visinu i ostaneš visit na klinu,
a šupak se stisne na blendu 22 i tad sam sretan ja.

* refren (2x)

Ponekad s tugom u srcu odlazim u planine te,
da iznesem mrtvog drugara i nastavim njegove sne.

* refren (2x)

Kad sunce za obzorje zađe i magle se spuste na kraj,
napuštamo olujne vrhove te i vječnog snijega sjaj.

* refren (2x)

Mi opet ćemo se vratiti, kad dođe mjesec maj,
kad doline se zazelene i zasja sunca sjaj.